Čovek ima dva uma. Jedan koji misli (racionalni) i jedan koji oseća (emocionalni).
Emocionalni um utiče na racionalni i obrnuto. Načini na koje svaki od njih percipira dogadjaje i sredinu se prepliću i kroje mentalni život jednog čoveka.
U većini situacija ovi umovi su uskladjeni, ali kada se strasti uzburkaju, nastaje neravnoteža. Tada emocionalni um postaje jači. Zauzima više prostora i potiskuje racionalni um svim snagama.
Što je osećanje intenzivnije emocionalni um postaje dominantniji, a racionalni manje delotvoran. Vrlo je važno da ne donosimo odluke onda kada emocionalni um prevladava. Zašto? Zato što su emocije privremene. Onaj trenutak kada ste bili najsrećniji je prošao. Sećate ga se, ali ta emocija nije više iste jačine. Onaj trenutak kada ste bili najtužniji je isto prošao. Medjutim, odluke koje donesete ostavljaju trajne posledice (jer svaka akcija izaziva reakciju). Dakle, ne donosite trajne odluke na osnovu privremenih emocija.
Emotivni problemi moraju da se rešavaju emotivno, ne intelektualno. Pričanje i razmišljanje o emocijama je super – ko još ne voli da priča o sebi čitav sat? Ipak, priča će vas samo zadržati u petlji svesnog uma.
Odajte počast svojim raspoloženjima i svojim emocijama. Ne forsiraj drugačiju stvarnost, već im samo dozvoli da postoje. Provedite vreme sa njima, kao što provodite sa svojim prijateljima. Ako ste tužni, budite tužni. Ako ste uplašeni, budite uplašeni. Ako ste preopterećeni, budite preopterećeni.
Na ovaj način šaljete svojim emocijama jasnu poruku: “Kad god došle, dobrodošle!”